Sve u vezi sa klasičnim instrumentima je skupo. najskuplje je vreme koje muzičar mora da provede sa instrumentom. To nikako ne može da se nadoknadi, zaradi ili pozajmi. Vreme neophodno da čelista postane JEDNO sa violončelom je – ceo život. Ako tako gledamo, zapravo je sve povezano sa violončelima – JEFTINO! U poređenju sa cenom da se nepovratno izgubi deo života u radu sa lošim instrumentom ili delovima koji ne omogućavaju vrhunski rezultat.

Za razliku od pijaniste čelista mora da napravi ton od temelja. Isti ton na instrumentu može da se odsvira na bezbroj načina. Zato je sluh zlato. Sluh nam kaže da je skupo samo ono što nije savršeno.

Jefinoća ovde sa količinom novca nema nikakve veze. Ovde se računa jedino zvuk.

Šta vi mislite?